Priprema dece za polazak u školu
Dragi roditelji,
Polazak u školu je jedan od najvažnijih koraka u životu vašeg deteta. To je prelazak u svet odrastanja, prihvatanja novih obaveza i sazrevanja. Na tom putu, susret sa novim i nepoznatim budi mnogo različitih emocija, i zato je detetu sada najviše potrebna vaša pomoć, ljubav i razumevanje.
Da biste što bolje pripremili dete za ovaj period, važno je da obratite pažnju na dva ključna aspekta razvoja: fizičku i psihičku zrelost.
Ključni aspekti spremnosti za školu
Fizička i motorička zrelost
Određeni kalendarski uzrast, telesna i motorička razvijenost.
Intelektualna zrelost
Izvesni stepen razvijenosti pažnje, pamćenja i različitih oblika mišljenja.
Govorna zrelost
Uglavnom ovladalo glasovnom strukturom pravilnog govora, praktikuje sve komunikativne funkcije govora u interakciji sa drugima.
Socijalna zrelost
Relativna samostalnost pri zadovoljavanju svojih potreba, osposobljenost za život u društvu dece i odraslih.
Emocionalna zrelost
Izvesna emocionalna stabilnost i kontrola emocija.
Motivacija za učenje
Interesovanje i radoznalost za školsko učenje.
Iskustvo
U smislu realnih informacija o školi, njenom režimu i zahtevima koje ona postavlja učeniku.
Detaljan vodič po razvojnim oblastima
Fizička i motorička zrelost
Pod fizičkom zrelosti podrazumeva se da je dete dovoljno telesno razvijeno, da ovladava pokretima, orijentiše se u prostoru, spretno je, raduje se pokretu i igrama, ima razvijenu motoriku i čula.
Posebno je bitno decu pustiti da se izražavaju kretanjem jer to povoljno utiče i na njihovo opšte zdravstveno stanje i da se ona osećaju slobodno da bi bila sigurnija u sebe i samostalnija.
Pripremite dete za školu tako što ćete se truditi da ga zainteresujete za aktivnosti koje mogu raditi sedeći za stolom (crtanje, pisanje), posebno obratite pažnju da dete pravilno sedi zbog pravilnog držanja kičme, tako ćete ga pripremiti za sedenje u školi.
Intelektualna zrelost
Dete pred polazak u školu treba da:
- Ima razvijene perceptivne (opažajne) sposobnosti;
- Ume da imenuje i opisuje i poredi predmete iz okoline;
- Ima sposobnost da se koncentriše na određene aktivnosti, što će mu pomoći i u koncentraciji na školsko gradivo;
- Poseduje svest o elementarnim matematičkim pojmovima (skupovi, osnovni bojevi, pojam manje-veće, kraće-duže, visoko-nisko);
- Zna koja je leva, koja desna strana;
- Crta figure i predmete sa detaljima;
- Orijentiše se u vremenu (dan, noć, jutro, podne, popodne, veče, sada, pre, posle)
Dete razvija intelektualnu samostalnost kroz slobodu izražavanja, rešavanje problemskih situacija, i to svakako treba podržati i omogućiti a najbolje se to postiže kroz praktične situacije koje su deci bliske.
Govorna razvijenost i komunikativnost
Sloboda govora je temelj dečjeg samopouzdanja. Kroz interakciju sa različitim ljudima dete bogati svoj rečnik.
Savet za roditelje: Razgovarajte što više. Dozvolite detetu da vam prepričava događaje i opisuje svet oko sebe. Čitajte zajedno pesme, priče, bajke, basne, pitalice i brzalice. Slušajte svoje dete pažljivo – tako ono uči koliko je važno saslušati druge.
Socijalna i emocionalna zrelost
Za uspešan početak važno je da dete veruje u sebe i bude samostalno.
- Šta dete treba da zna: Samostalno održavanje lične higijene, oblačenje, obuvanje, hranjenje i korišćenje toaleta.
- Uvođenje pravila: Postavite jednostavna kućna pravila i naučite dete da ih poštuje. Možete napraviti zajednički pano sa ilustracijama pravila.
- Pohvala kao podstrek: Razmažena ili emocionalno nestabilna deca teže podnose školski režim. Negujte partnerski odnos, koristite reči pohvale, bodrite dete osmehom i nemojte biti previše popustljivi. Dete treba da ima svoje obaveze u porodici u skladu sa mogućnostima.
Motivacija za učenje
Interesovanje i radoznalost za školsko učenje
Podstičite dete na unutrašnju motivaciju za učenjem (motivaciju da uživa u radu i određenim aktivnostima), a ne na spoljašnju (da dete radi i bavi se aktivnostima zbog ocene, nagrade i dr.) a to možete prateći njegova interesovanja;
Dete treba da se raduje novim saznanjima;
Podstičite ga da postavlja pitanja, uvažite njegovu ličnost;
Informišite dete na vreme šta ga sve očekuje u školi (novi drugari, učiteljica, učionica, učenje mnogo novih i zanimljivih stvari koje će naučiti).
Česte dileme roditelja
Ne! Ako dete zna da čita, piše i računa, to ne znači automatski da je spremno za školu. Isto tako, ako to ne zna – ne znači da nije spremno. Mnogo je važnije da je dete emocionalno i socijalno zrelo i motivisano da uči!
Dete možete uvoditi u svet pisane reči kroz igru i razne aktivnosti. Možete se služiti sličicama, slovima koja možete iseći od kartona, praviti razne kombinacije slova, povezivati slike sa početnim slovima, itd.
Morate pratiti interesovanje deteta pri uvodu u svet slova i ne treba dete forsirati jer će slova naučiti u školi.
Levorukost nikako nije smetnja. Problem nastaje samo ako se dete prisiljava da piše desnom rukom, što može ostaviti teške posledice na razvoj. Ako je vaše dete izrazito levoruko, pružite mu punu podršku u tome.
Zlatna pravila za učenje kroz igru
- Svako dete je individua: Svako napreduje u skladu sa svojim mogućnostima. Dete se raduje saznanju, ali ne očekujte od njega da odmah zna sve kao odrasli.
- Greška je prijatelj u učenju: Ne osuđujte greške. Iskoristite ih kao putokaz da shvatite u čemu je detetu potrebna dodatna pomoć.
- Okruženje prilagođeno detetu: Uredite prostor za učenje prema potrebama deteta. Pravite zajedničke panoe, ponudite im raznovrsne materijale kroz koje mogu da istražuju.
- Budite izvor prave motivacije: Podstičite unutrašnju radoznalost (uživanje u samom radu), a ne spoljašnju (rad samo zbog ocene ili nagrade). Informišite ih na vreme i pozitivno o tome šta ih čeka: nova učionica, učiteljica i mnogo novih drugara!
Dečje poruke roditeljima
- 1.Nemojte sa mnom na silu - to me uči da se jedino sila uvažava. Radije ću reagovati na uputstva i sugestije.
- 2.Nemojte biti nedosledni - to me jako zbunjuje
- 3.Nemojte da se osećam manjim nego što jesam.
- 4.Nemojte umesto mene činiti stvari koje mogu sam - zbog toga se osećam kao beba, a vas mogu početi da doživljavam kao sluge.
- 5.Nemojte da moje loše navike obuzmu svu vašu pažnju - to me samo ohrabruje da nastavim.
- 6.Nemojte me ispravljati pred drugima - biću mnogo pažljiviji ako razgovaramo tiho i nasamo.
- 7.Nemojte mi držati pridike - iznenadili biste se koliko dobro već znam šta je pravo, a šta krivo.
- 8.Nemojte da imam osećaj da su moje greške gresi - moram naučiti da grešim, a da se ipak ne osećam zlim.
- 9.Nemojte stalno prigovarati - ako to budete radili, moraću početi da se pravim „gluv“.
- 10.Nemojte zaboraviti da volim eksperimentisati - ja tako učim, pa vas molim da budete strpljivi.
- 11.Nemojte me štititi od krupnih posledica - moram učiti na iskustvu.
- 12.Ne odbijajte me kada tražim odgovore - ako me odbijete, prestaću da vas zapitkujem, a informacije ću tražiti na drugim (možda pogrešnim) mestima.
- 13.Nemojte mi govoriti da ste idealni i nepogrešivi - sa takvima je teško živeti.
- 14.Nemojte zaboraviti da ne mogu odrastati bez mnogo razumevanja i podrške; zaslužena pohvata ponekad izostane, ali preko nikada.
- 15.Tretirajte me kao prijatelja – pa ću i ja biti vaš.
- 16.Upamtite - više učim od primera nego kritike.
- 17.I pored svega, mnogo vas volim! Volite i vi mene! ♥